SEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz Slovenija
 
MALOPRODAJA
 
Deset najvećih trgovaca drži 55% srpskog tržišta
Autor/izvor: SEEbiz / eKapija
Datum objave: 29.05.2018. - 19:46:00
Zadnja izmjena: 29.05.2018. - 20:16:50
BEOGRAD - Deset najvećih maloprodajnih lanaca drži 55% tržišta, ali na tržištu maloprodaje u Srbiji ima još dosta prostora za nove investicije i otvaranje radnih mesta, zaključeno je danas na predstavljanju prve faze sektorske analize tog tržišta, koju je izradila Komisija za zaštitu konkurencije i predstavila u saradnji s NALED-om u Skupštini grada Beograda.

Prema podacima koji su predstavljeni u prvoj fazi sektorske analize tržišta maloprodaje hrane, pića i duvanskih proizvoda u Srbiji, prema nivou prihoda, najveće učešće imaju Delhaize (21%) i Mercator/IDEA, Mercator S i Roda (16%). Preostalih osam velikih lanaca pojedinačno drže manje od 3,5% tržišta.

Predsednik Komisije za zaštitu konkurencije Miloje Obradović kaže da je ova analiza značajna i za državu, jer pokazuje ne samo stanje na tržištu, već i i životni standard građana, stepen zaposlenosti i nešto više o samim tržišnim učesnicima, piše eKapija.

- Analiza takođe treba da posluži i da drugi igrači sa strane, iz Evrope i sveta, dolaze ovde na tržište, jer prostora ima - rekao je Obradović za portal eKapija.

Kako dalje navodi, završetak analize se očekuje do kraja godine, a u drugoj fazi više pažnje će biti posvećeno samom odnosu učesnika na tržištu.

- U drugoj fazi radiće se analiza šireg tržišta maloprodaje, a to je odnos proizvođača, dobavljača, veletrgovaca, taj ugovorni odnos i njihovo dalje ponašanje. Cilj nam je da vidimo kakva je situacija, kakvi su rokovi plaćanja, da vidimo ugovore, dakle da sagledamo celo tržište od proizvođača, onog individualnog, pa do krajnjeg kupca - najavio je Obradović.

Prema podacima koje je Komisija prikupila, manje samouslužne radnje i prodavnice klasičnog tipa gde prodavac uslužuje kupce (manje od 200 m2) čine 80% ukupnog broja objekata, samo 1% čine hipermarketi, odnosno objekti veći od 2.000 m2 (Tempo Delhaize, Mercator hipermarket, Idea Novi Beograd, Dis Zemun), dok ostatak od 19% čine samouslužne prodavnice između 200 i 2.000 m2.

Prema prodajnoj površini maloprodajne mreže izdvaja se Mercator (21%) i Delhaize (17%), a zatim Aman sa 7%, Univerexport i Metro sa po 4-5%. Najvećih 10 maloprodajnih lanaca učestvuje sa 65% u ukupnoj prodajnoj površini, dok svi ostali učesnici pojedinačno imaju manje od 1,4%. Aman je zabeležio znatan rast u učešću u prodajnoj površini tokom 2016. godine, jer je preuzeo nove objekte.

Najveće prepreke koje su prepoznali već prisutni trgovinski lanci jesu niska kupovna moć stanovništva i manjak prostora za otvaranje novih maloprodajnih objekata, te je učešće ostalih učesnika na tržištu pojedinačno manje od 1% učešća.

Vladimir Čupić, predsednik Saveza za hranu i poljoprivredu NALED-a i direktor Atlantic grupe, rekao je da je evidentna manjkavost u oblasti nadležnosti inspekcijskih organa u domenu kontrole bezbednosti i kvaliteta hrane, kao i poštovanja rokova plaćanja, te je ova analiza tek početak onoga što je potrebno da se uradi.

- Tek smo na početku i mislim da će se u tom segmentu dešavati značajne promene, pre svega sa stanovišta mogućnosti potrošača da prepoznaju kvalitet proizvoda koje kupuju. Tako nešto nije jednostavno i zahteva da pre svega veliki igrači polako počnu da uključuju proizvođače u svoj lanac, ali na način da obezbeđuju dodatnu vrednost za krajnje potrošače, što znači ujednačen kvalitet i prepoznatljivost proizvoda - rekao je Čupić.

On je dodao da će to postati sve značajnije i sve važnije u razvoju trgovine u Srbiji, i da će tržište verovatno nastaviti da se pomera od hipermarketa ka nekim manjim šopovima, gde postoji prisniji osećaj prema potrošačima i proizvođačima.

Aleksandra Ravić iz Sektora za ekonomske analize Komisije, kaže da je primećena i velika razlika učešća pojedinih maloprodajnih lanaca po regionima. Tako u beogradskom regionu, prema prihodima ostvarenim u maloprodaji, najveće učešće ima Delhaize (40%), zatim Mercator (16%), Aman (8%) i DIS (3,2%). Od najvećih učesnika, udeo raste Amanu, Quattro diskontu, Soulfood-u, Univerexportu i Domaćoj trgovini (Aroma marketi). Prema prodajnoj površini najveći su Delhaize (31%) i Mercator (20%).

Ravić objašnjava da su rezultati pokazali da građani teško menjaju navike u kupovini, te najčešće kupuju u manjim objektima. Na godišnjem nivou u maloprodaji prosečno potroše oko 60.000 dinara, a prosečna kupovina u Srbiji iznosi 450 dinara, dok je prosečna vrednost fiskalnog računa u Beogradu 600 dinara.

Kada je reč o Vojvodini, mereno prihodima ostvarenim u maloprodaji, najveći udeo beleži Mercator sa 22%, zatim Univerxport sa 11%, Delhaize 9%, Gomex 8%, a ostali manje od 4%.

Prema regionalnoj koncentrisanosti maloprodajnih objekata, 10 najvećih maloprodajnih lanaca u Beogradu čine 83%, u Vojvodini 68%, u južnoj i istočnoj Srbiji 49%, a u zapadnoj Srbiji svega 41% tržišta.

Interesantno je, primećuje Ravić, da su u manjim gradovima izuzetno značajni učesnici na tržištu lokalni maloprodajni lanci u kojima preovlađuju klasične prodavnice ili manje samouslužne prodavnice.

Tako u regionu južne i istočne Srbije u top deset ulaze Primanova Leskovac, Leon Vranje, Tekijanka Kladovo, Čutura Prokuplje, Orion Leskovac, Rič Prokuplje, a u regionu Vojvodine Gomex Zrenjanin, BB trade Žitište, Podunavlje Bačka Palanka, Luki Pećinci, Sentapromet Senta, Medius Stara Pazova.

U regionu zapadne Srbije i Šumadije dominanti su Europrom Valjevo, Fortuna market Aranđelovac, Transcom 94 Šabac, ES komerc Prijepolje, Alfa Jagodina, KTK marketi Kruševac.

Na skupu je konstatovano da se može očekivati dolazak novih igrača, a za sada je poznato da će se LIDL uskoro naći na domaćem tržištu. Na osnovu prikupljenih podataka, Komisija procenjuje da će diskontni lanac LIDL imati tržišni udeo 5-7% na tržištu Srbije.

Analiza koju je sprovela Komisija za zaštitu konkurencije obuhvatila je više od 500 učesnika na tržištu, a sa podacima Agencije za privredne registre, i više od 1.000 maloprodavaca, uz anketiranje učesnika koji na tržištu imaju više od 5.500 objekata, a odnose se na period od 2014. do 2016. godine, a u tom periodu uočen je porast broja i površine objekata za 19%.