SEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz Slovenija
ANALITIČARI
 
Kovačević: Rast BDP-a u narednoj deceniji u proseku 4,7%
Autor/izvor: SEEbiz / Tanjug
Datum objave: 25.10.2018. - 18:36:13
BEOGRAD – Srbiju u narednoj deceniji, na temelju dosadašnjih i aktuelnih trendova i makroekonomskih parametara, očekuje proinvesticioni scenario razvoja sa prosečnom stopom rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 4,7 odsto, projekcije su ekonomiste Miladina Kovačevića i tima stručnjaka.

„Kod postavljanja mogućih scenarija, a oni se uvek kreću u jednoj lepezi između optimističkih i pesimističkih ili između nekih konzervativnih i razvojnih, moramo oceniti šta sadašnji trendovi i šta sadašnja sitiuacija ili neposredna prošlost nosi sa visokom verovatnoćom. U našem slučaju, u ovom trenutku je reč o proinvesticionom scenariju. Prosto uspostavljeni su trendovi koji vuku u tom pravcu", kaže Kovačević u razgovoru za Tanjug.

U Srbiji su, kako predočava, i u ovoj i u prošloj godini stope investicija znatno jače od stope rasta BDP-a, a stopa rasta BDP-a jača od stope rasta potrošnje, što će se, smatra, sasvim izvesno nastaviti.

„Sa visokom izvesnošću ove godine prognoziramo da će stopa rasta BDP-a nadmašiti 4,0 posto, ili 4,1 posto. Sledeće godine će to, možda zbog jake ove godine, biti nešto niže, kao što je to uostalom projektovao i MMF, pa će se onda vratiti na 4,0 odsto i vrlo brzo dostići nivo od 5,0 posto koji će se zadržati, ako ne bude nekih spoljnih šokova ili barijera, do 2030. godine", navodi Kovačević.

Konzistentno sa takvim privrednim rastom, prosečna stopa rasta potrošnje bi, kaže, dostizala oko 3,9 procenata u celom periodu, a rast bruto fiksnih investicija bi bio oko 8,5 odsto.

„U ovoj godini već znamo da će rast ukupnih investicija biti između osam i devet posto, možda čak i preko 9,0 procenata.Takođe, u ovoj godini su ukupne strane direktne investicije, kao komponenta ukupnih investicija, u periodu januar-avgust dostigle oko 1,8 milijardi evra, a do kraja godine će verovatno prekoračiti 2,5 milijardi, možda i 2,6 milijardi evra", dodaje sagovornik Tanjuga.

Prema njegovim rečima, strane direktne investicije sada čine između pet i šest odsto BDP-a, a predstavljaju oko jedne četvrtinu ukupnih investicija.

„Scenario predviđa da će iz godine u godinu, sa ovim prosečnim rastom investicija od 8,5 odsto, one dostići do 2030. godine učešće u BDP-u od poželjnih 25 posto, u odnosu na sadašnji nivo od dvadesetak odsto. Zato govorimo da je to proinvesticioni scenario, i on mora biti proinvesticioni jer predviđamo visoke stope rasta", objašnjava Kovačević.

Napominje da će to rezultirati rastom zaposlenosti, odnosno nastavkom trenda rasta zaposlenosti, kao i sve povoljnijim indikatorima spoljne likvidnosti.

„Sa ovim rastom agregatnih veličina, performanse spoljne likvidnosti će biti sve bolje i bolje, tako da bi stopa servisiranja spoljnog duga, koji podrazumeva zbir javnog i privatnog spoljnog duga, sa nekih 21,6 posto u 2017. godini, na kraju perioda došla na zanemarljivih 3,4 posto", ističe Kovačević.

Naglašava da Srbija ni sada nije ni u kakvoj zoni u blizini neke potencijalne krize javnog duga, već da se, naprotiv, kako kaže, „deakumulacija tog rizika sve rapidnije odvija" što se vidi po padu učešća kako spoljnog, tako i javnog duga u BDP-u.

Podseća da se ukupan javni dug spustio na nivo od 55 posto, i da se očekuje njegovo dalje smanjenje, i dodaje da se za ukupan spoljni dug (javni i privatni), koji u 2018. iznosi oko 32 milijarde evra (74 odsto BDP), predviđa da će do 2030. pasti na 25,5 milijardi evra, što bi bilo 27,8 odsto BDP-a.

Devizne rezerve bi, prema rečima Kovačevića, na kraju projekcionog perioda pokrivale najmanje tri do četiri meseca uvoza, što je kriterijum osiguranja eksterne likvidnosti.

„To je jedan dug period, recimo od 10-12 godina, u kojem ne bismo imali diskontinuitet rasta, naravno ako se ne dese neki spoljni šokovi ili rizici koji ne zavise od naših unutrašnjih prilika. Kako sada stvari stoje, ne čini se da će doći do tako značajnih ili jakih šokova ili rizika koji bi mogli da sruše jedan proinvesticioni razvojni scenario. On je na delu već sada i u narednim godinama, i taj scenario će značiti visoke stope rasta", zaključio je Kovačević u razgovoru za Tanjug.