SEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz Slovenija
IZA KULISA
 
Mali Schengen: Balkansko čudo ili džeparoški trik?
Autor/izvor: Norbert Mapes-Nidik
Datum objave: 10.11.2019. - 14:46:44
KOMENTAR - Nemoguće se uradi odmah, čuda traju malo duže: ta stara šala preopterećnih zanatlija u Nemačkoj pada na pamet dok ovih dana pratite aktivnosti trojice moćnih muškaraca na Balkanu. 

I to tek što je EU zbog veta Francuske odbacila dalje pregovore o pristupanju. Upravo sada, kada su učestala upozorenja o novim tenzijama u regionu, Srbija, Albanija i Severna Makedonija čine ogromne korake ka jednom čudesnom dogovoru.

Godinama je Brisel insistirao na tešnjoj saradnji između balkanskih zemalja, poslednji put na sastanku u Trstu pre dve godine. Ironično je da se čini da je ta saradnja odjednom počela da funkcioniše, baš sada kada Brisel jedva još može da ponudi neku nadu. U Ohridu, u Severnoj Makedoniji, održava se već drugi regionalni samit za samo mesec dana. Ne samo da se te tri države odlično slažu - one izričito pozivaju i ostale tri isključene zemlje da im se pridruže, čak i Kosovo. Neverovatno. Šta se to tamo dešava?

Balkanu je neophodna saradnja ili „povezanost" - kako to nazivaju eksperti EU. Na mnogim granicama često danima stoje kamioni sa robom iz neke konkurentske zemlje. Carine i administrativne prepreke štite ta premala tržišta od suseda.

Stopostotne carine koje je Kosovo uvelo na robu iz Srbije, jedinstvene su u svetu. Putovanje je puno prepreka čak i za privatna lica, posebno leti: Smena na graničnom prelazu, znači da opet sat vremena sve stoji. To sve je kobno za ekonomiju. Te male zemlje zbog svoje male kupovne moći nisu interesantne za investitore, a sa tim šikaniranjem u transportu nisu podobne ni kao liferanti za strana tržišta.

U svojoj trci ka EU, balkanske zemlje su se više puta štetile jedna drugoj. Sada, izgleda, žele da idu zajedno, ruku pod ruku. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije i Severne Makedonije, Edi Rama i Zoran Zaev, u oktobru su zajednički formulisali cilj uvođenja „četiri slobode" na Balkanu, koje već važe u EU: slobodu kretanja za kapital, robu, usluge i ljude. Predviđeno je da „Mini-Šengen", kako ga naziva Vučić, omogući putovanja bez pasoša, samo sa ličnom kartom. Ideje bi trebale da budu konkretizovane u nedelju, a stvarnost će postati već 2021. godine.

Ali Balkan ne bi bio Balkan da đavo nije u detaljima. Trojica novih prijatelja svojim granicama gotovo u potpunosti okružuju - Kosovo. Putovanje bez prepreka „iz Srbije u Albaniju", kako je to Vučić obećao, zahtevaće duge obilaznice, osim ako se ne uključi zemlja koju Srbija ne priznaje. Mnogi problemi koji su po najavama tri lidera navodno rešeni u balkanskoj „mini-EU" - ili su veoma kontroverzni ili samo teoretski rešeni, ali nisu praktično implementirani u teškom dijalogu o praktičnim pitanjima između Beograda i Prištine. Na primer, uzajamno priznavanje diploma. Ako to nisu bile u stanju da urade dve zemlje, pitanje je kako će to da postigne - šest zemalja.

Ako se malo bolje pogleda, i željena carinska unija se nalazi pred preprekama koje je teško savladati. Čak i pre nego što je Kosovo uvelo svoje astronomske carine na srpsku robu, tamo je postojala bojazan da bi Srbija svojom ekonomskom snagom mogla da uguši delikatni procvat poslovnog krajolika u toj zemlji. Premijer Aljbin Kurti je godinama skupljao glasove zahtevom za totalnim bojkotom srpske robe. Bogatija Crna Gora se, pak, plaši jeftine srpske konkurencije.

Ono što je takođe nerešeno je pitanje kompatibilnosti carinske unije sa sporazumom o slobodnoj trgovini koji je Srbija nedavno sklopila sa Putinovom Evroazijskom ekonomskom unijom. Da li će sve balkanske zemlje ubuduće slobodno trgovati sa Rusijom, Kirgizijom ili Jermenijom? I koliko je evroazijska zona slobodne trgovine kompatibilna sa sporazumima o stabilizaciji i pridruživanju koje su sve zemlje Balkana zaključile sa EU?

Srž ove „Balkanske EU" je nova osovina Beograd - Tirana. Insceniranjem „istorijskog pomirenja Srba i Albanaca" pre tri godine, koristi su imali i Srbin Vučić i njegov albanski kolega Rama. Te zemlje jedva da imaju problema jedna s drugom i pomirenje nije ni bilo potrebno. Ali kada se spoje „Srbi" i „Albanci", nerešiv problem Kosova može da dovede do kratkog spoja: mnogo je lakše pregovarati sa Tiranom nego sa Prištinom.

S druge strane, Rama, koji sebe smatra „predsednikom svih Albanaca", rado prihvata to ponuđeno vođstvo. Pritom interesi Kosova bivaju zanemareni. A za Zaeva je dobro da učestvuje u ovome: s jedne strane, posle šamara koji je EU dala Severnoj Makedoniji potreban mu je vidljiv uspeh. S druge strane, mora se osigurati da se Beograd i Tirana ne dogovore preko njegovih leđa i da sebi ne daju pregovaračku moć nad albanskim stanovništvom njegove zemlje.

Čuda su retka, ne samo na Balkanu. A ako ih ima, obično se radi o nekom džeparoškom triku.