SEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz Slovenija
SANKCIJE RUSIJI
 
Srbija u riziku od naftne krize
Autor/izvor: SEEbiz / Danas.rs
Datum objave: 24.06.2018. - 10:05:22
BEOGRAD - Ko može da pretpostavi mogućnost ovakve naftne krize u Srbiji, slične onoj iz 90-ih godina prošlog veka kad je Srbija (odnosno SR Jugoslavija) bila pod međunarodnim sankcijama? Malo ko danas spreman je da poveruje u takav scenario jer se, zaista, čini neverovatnim.

Međutim, rizik da se takva kriza dogodi – postoji.

„Kvaka" se krije u činjenici da je Naftna industrija Srbije (NIS) u većinskom vlasništvu ruske državne naftne kompanije Gaspromnjeft koja ima 56,15 odsto akcijskog kapitala NIS-a. A Gaspromnjeft je na udaru sankcija administracije američkog predsednika Donalda Trampa (OFAC, Direktiva 2) iz septembra prošle godine ali i Evropske unije. Za sada je nepoznato i neizvesno koliko bi te sankcije u bližoj ili nešto daljoj budućnosti mogle da eskaliraju i izazovu povratak Srbije u 90-e, piše Danas.

Procenat rizika značajno je porastao, kao i strah da bi srpsko naftno tržište moglo da doživi infarkt, posle 6. aprila ove godine kada je u Vašingtonu objavljen spisak s imenima ruskih kompanija i oligarha protiv kojih su uvedene sankcije za, kako je navedeno, napade Moskve na zapadnu demokratiju. Na tom spisku u petak 6. aprila našla se ruska kompanija Rusal u vlasništvu biznismena Olega Deripaske, bliskog prijatelja predsednika Putina, koja je već u ponedeljak, 9. aprila, doživela kolaps na Berzi u Hong Kongu (tu se matično kotira) gubeći polovinu vrednosti. Odavno se na berzama nije dogodila takva havarija da neka kompanija izgubi toliku vrednost – Rusal je tog dana ima gubitak berzanske kapitalizacije veći od 3,5 milijarde dolara. Ta kompanija inače „drži" oko sedam odsto svetske proizvodnje aluminijuma. Sankcije su konkretno značile da je Rusalu blokiran pristup međunarodnim finansijskim institucijama a period zaduživanja smanjen je sa tri na dva meseca.

Šta to konkretno znači objasnio je analitičar Andres Aslund iz američkog tink tenka Atlantski savet: „Sankcije u suštini znače da ti ljudi i njihove kompanije neće moći da posluju u američkom bankarskom sistemu, odnosno da ne mogu da obavljaju poslove u dolarima". Stavljanje na crnu listu Ministarstva finansija SAD uplašilo je mnoge kupce, snabdevače i kreditore koji strahuju da bi i njih mogle pogoditi sankcije zbog poslovanja s Rusalom pa su obustavili svaki kontakt. Američki kupci ne mogu da posluju sa Rusalom, a velike japanske trgovačke kuće tražile su od Rusala da prestane sa isporukom aluminijuma, pokušavajući da metal obezbede iz drugih izvora. Već krajem aprila taj bojkot osetio se gomilanjem zaliha neprodatog aluminijuma i Rusal je bio prinuđen da iznajmljuje dodatna skladišta. Sankcije su se osetile i na početku lanca proizvodnje, kod dobavljača. Primera radi, kompanija Rio Tinto, koja snabdeva boksitom neke od Rusalovih rafinerija, saopštila je da će tražiti obustavu pojedinih ugovora pozivajući se na višu silu.

Američka administracija je kasnije, zbog rizika poremećaja tržišta (skoka cena aluminijuma) važnog za svetsku industriju, objavila da želi da olakša poslovanje Rusala i dala dodatno vreme Olegu Deripaski da smanji svoje veze s kompanijom. U nadi da će ubediti Vašington da povuče sankcije uperene prema njegovoj kompaniji, Deripaska je 25. maja podneo ostavku na članstvo u Upravnom odboru Rusala, a nešto ranije napustio je i UO kompanije En Plus koja je najveći deoničar Rusala.

O veličini problema s kojim se suočio Deripaska, ali i Rusija, i idejama za njegovo prevazilaženje svedoči izjava portparola Kremlja Dmitrija Peskova, koji je najavio da država razmatra privremenu nacionalizaciju Rusala. Za ekspertsku zajednicu ostalo je nejasno šta bi značila privremena nacionalizacija i kako bi ona pomogla toj kompaniji. Čak i kad bi Rusal postao državna kompanija, nije sigurno da bi bio oslobođen američkih sankcija jer na crnom spisku ima i ruskih državnih firmi. U podršku Rusalu uključio se i predsednik Putin, koji nije ostavio nikakvu dilemu kad je početkom juna u posetu Kini poveo i Olega Deripasku, demonstrirajući solidarnost i privrženost države jednom od najvećih biznismena.

Da li Gaspromnjeft može da doživi sudbinu Rusala ako bi sankcije koje već ima (uvedene 29. 9. 2017) bile zaoštrene kao u slučaju ruskog aluminijumskog giganta? Gaspromnjeft je, na primer, odmah po uvođenju lanjskih sankcija izgubio moćnog partnera kompaniju Royal Dutch Shell koja je suspendovala rad na zajedničkom poduhvatu s ruskom kompanijom na istraživanju nafte iz škriljaca. Sankcije su zatim Gaspromnjeftu zatvorile tržište za dugoročno zaduživanja u Evropi i svele bankarske operacije na zaduživanje na mesec dana. Ruska vlada odmah je ukazala na razmere problema, pa je premijer Dmitrij Medvedev upozorio državne i privatne kompanije da pripreme planove „odbrane" jer će režim sankcija, po njegovoj oceni, trajati decenijama. Tim povodom Aleksandar Djukov, generalni direktor Gaspromnjefta, izjavio je da će sankcije dovesti do određenih ograničenja u poslovanju u inostranstvu, da je kompanija dobro pripremljena za suočavanje sa njima i da je počela razgovore s istočnim (pre svega, kineskim) partnerima.

Šta bi se u Srbiji dogodilo da NIS, kao deo Gaspromnjefta, bude na udaru radikalizovanih američkih sankcija? Poznato je da NIS proizvodi 100 odsto naftnih derivata u Srbiji i da pokriva nešto više od 40 odsto tržišta. Da li bi pooštrene sankcije oborile vrednost kompanije (kao u slučaju Rusala) i napravile haos na domaćem tržištu naftnih derivata? Da li bi NIS mogao da obavlja bilo kakve finansijske transakcije koje se na međunarodnom naftnom tržištu isključivo i jedino rade u dolarima? Primera radi, NIS fakturiše i prodaje sirovu naftu pančevačkoj rafineriji u dolarima iako je rafinerija u sastavu NIS-a. Da li bi Srbija bila prinuđena da svoje tržište naftnih derivata prepusti naftnim kompanijama iz regiona (MOL, Ina, OMV, Petrol...)?

Pitanja nisu zlonamerna i ne žele da uznemiravaju javnost. Cilj im je da se o ovom mogućem problemu ne ćuti u stilu „valjda neće ovo june nas da mune" nego da se javno diskutuje i da nadležni organi i institucije na vreme pripreme odgovarajuću strategiju odbrane državnih i nacionalnih interesa (kao što je upozorio ruski premijer Medvedev) u slučaju da se NIS, kao kolateralna meta, nađe na crnoj listi američkih sankcija.

Moguće je i da se ništa od toga ne dogodi.

U tom kontekstu valja spomenuti još jedan primer iz Rusije. Naime, tamošnja Centralna banka u aprilu (odmah posle pogoršavanja sankcija) prodala je pola svog portfelja američkih državnih obveznica u vrednosti od 47,4 milijarde dolara. Kao najverovatniji razlog takve transakcije spominje se izbegavanje mogućeg američkog zamrzavanja trgovanja tim obveznicama u okviru moguće radikalizacije sankcija. Eventualno zamrzavanje imovine ruske Centralne banke (američkih obveznica) od strane SAD bilo bi veliki presedan, sa dalekosežnim negativnim posledicama za globalna finansijska tržišta pa i za same SAD.

Dakle, ovaj scenario nije (ili je malo) verovatan. Ali je – moguć. Ukoliko je moguć, protiv njega se ozbiljna država brani tako što se trudi da predupredi njegove negativne posledice.

Rafinerija Pančevo radi na „tihom hodu" i ne proizvodi benzin, zatvorene su benzinske pumpe NIS-a, stvaraju se kilometarski redovi na malobrojnim pumpama MOL-a i OMW-a, vraća se šverc i prodaja goriva u flašama na ulici, avioni Er Srbije ne lete zbog nestašice kerozina...

Ko može da pretpostavi mogućnost ovakve naftne krize u Srbiji, slične onoj iz 90-ih godina prošlog veka kad je Srbija (odnosno SR Jugoslavija) bila pod međunarodnim sankcijama? Malo ko danas spreman je da poveruje u takav scenario jer se, zaista, čini neverovatnim.

Međutim, rizik da se takva kriza dogodi – postoji.

„Kvaka" se krije u činjenici da je Naftna industrija Srbije (NIS) u većinskom vlasništvu ruske državne naftne kompanije Gaspromnjeft koja ima 56,15 odsto akcijskog kapitala NIS-a. A Gaspromnjeft je na udaru sankcija administracije američkog predsednika Donalda Trampa (OFAC, Direktiva 2) iz septembra prošle godine ali i Evropske unije. Za sada je nepoznato i neizvesno koliko bi te sankcije u bližoj ili nešto daljoj budućnosti mogle da eskaliraju i izazovu povratak Srbije u 90-e.

Procenat rizika značajno je porastao, kao i strah da bi srpsko naftno tržište moglo da doživi infarkt, posle 6. aprila ove godine kada je u Vašingtonu objavljen spisak s imenima ruskih kompanija i oligarha protiv kojih su uvedene sankcije za, kako je navedeno, napade Moskve na zapadnu demokratiju. Na tom spisku u petak 6. aprila našla se ruska kompanija Rusal u vlasništvu biznismena Olega Deripaske, bliskog prijatelja predsednika Putina, koja je već u ponedeljak, 9. aprila, doživela kolaps na Berzi u Hong Kongu (tu se matično kotira) gubeći polovinu vrednosti. Odavno se na berzama nije dogodila takva havarija da neka kompanija izgubi toliku vrednost – Rusal je tog dana ima gubitak berzanske kapitalizacije veći od 3,5 milijarde dolara. Ta kompanija inače „drži" oko sedam odsto svetske proizvodnje aluminijuma. Sankcije su konkretno značile da je Rusalu blokiran pristup međunarodnim finansijskim institucijama a period zaduživanja smanjen je sa tri na dva meseca.

Šta to konkretno znači objasnio je analitičar Andres Aslund iz američkog tink tenka Atlantski savet: „Sankcije u suštini znače da ti ljudi i njihove kompanije neće moći da posluju u američkom bankarskom sistemu, odnosno da ne mogu da obavljaju poslove u dolarima". Stavljanje na crnu listu Ministarstva finansija SAD uplašilo je mnoge kupce, snabdevače i kreditore koji strahuju da bi i njih mogle pogoditi sankcije zbog poslovanja s Rusalom pa su obustavili svaki kontakt. Američki kupci ne mogu da posluju sa Rusalom, a velike japanske trgovačke kuće tražile su od Rusala da prestane sa isporukom aluminijuma, pokušavajući da metal obezbede iz drugih izvora. Već krajem aprila taj bojkot osetio se gomilanjem zaliha neprodatog aluminijuma i Rusal je bio prinuđen da iznajmljuje dodatna skladišta. Sankcije su se osetile i na početku lanca proizvodnje, kod dobavljača. Primera radi, kompanija Rio Tinto, koja snabdeva boksitom neke od Rusalovih rafinerija, saopštila je da će tražiti obustavu pojedinih ugovora pozivajući se na višu silu.

Američka administracija je kasnije, zbog rizika poremećaja tržišta (skoka cena aluminijuma) važnog za svetsku industriju, objavila da želi da olakša poslovanje Rusala i dala dodatno vreme Olegu Deripaski da smanji svoje veze s kompanijom. U nadi da će ubediti Vašington da povuče sankcije uperene prema njegovoj kompaniji, Deripaska je 25. maja podneo ostavku na članstvo u Upravnom odboru Rusala, a nešto ranije napustio je i UO kompanije En Plus koja je najveći deoničar Rusala.

O veličini problema s kojim se suočio Deripaska, ali i Rusija, i idejama za njegovo prevazilaženje svedoči izjava portparola Kremlja Dmitrija Peskova, koji je najavio da država razmatra privremenu nacionalizaciju Rusala. Za ekspertsku zajednicu ostalo je nejasno šta bi značila privremena nacionalizacija i kako bi ona pomogla toj kompaniji. Čak i kad bi Rusal postao državna kompanija, nije sigurno da bi bio oslobođen američkih sankcija jer na crnom spisku ima i ruskih državnih firmi. U podršku Rusalu uključio se i predsednik Putin, koji nije ostavio nikakvu dilemu kad je početkom juna u posetu Kini poveo i Olega Deripasku, demonstrirajući solidarnost i privrženost države jednom od najvećih biznismena.

Da li Gaspromnjeft može da doživi sudbinu Rusala ako bi sankcije koje već ima (uvedene 29. 9. 2017) bile zaoštrene kao u slučaju ruskog aluminijumskog giganta? Gaspromnjeft je, na primer, odmah po uvođenju lanjskih sankcija izgubio moćnog partnera kompaniju Royal Dutch Shell koja je suspendovala rad na zajedničkom poduhvatu s ruskom kompanijom na istraživanju nafte iz škriljaca. Sankcije su zatim Gaspromnjeftu zatvorile tržište za dugoročno zaduživanja u Evropi i svele bankarske operacije na zaduživanje na mesec dana. Ruska vlada odmah je ukazala na razmere problema, pa je premijer Dmitrij Medvedev upozorio državne i privatne kompanije da pripreme planove „odbrane" jer će režim sankcija, po njegovoj oceni, trajati decenijama. Tim povodom Aleksandar Djukov, generalni direktor Gaspromnjefta, izjavio je da će sankcije dovesti do određenih ograničenja u poslovanju u inostranstvu, da je kompanija dobro pripremljena za suočavanje sa njima i da je počela razgovore s istočnim (pre svega, kineskim) partnerima.

Šta bi se u Srbiji dogodilo da NIS, kao deo Gaspromnjefta, bude na udaru radikalizovanih američkih sankcija? Poznato je da NIS proizvodi 100 odsto naftnih derivata u Srbiji i da pokriva nešto više od 40 odsto tržišta. Da li bi pooštrene sankcije oborile vrednost kompanije (kao u slučaju Rusala) i napravile haos na domaćem tržištu naftnih derivata? Da li bi NIS mogao da obavlja bilo kakve finansijske transakcije koje se na međunarodnom naftnom tržištu isključivo i jedino rade u dolarima? Primera radi, NIS fakturiše i prodaje sirovu naftu pančevačkoj rafineriji u dolarima iako je rafinerija u sastavu NIS-a. Da li bi Srbija bila prinuđena da svoje tržište naftnih derivata prepusti naftnim kompanijama iz regiona (MOL, Ina, OMW, Petrol...)?

Pitanja nisu zlonamerna i ne žele da uznemiravaju javnost. Cilj im je da se o ovom mogućem problemu ne ćuti u stilu „valjda neće ovo june nas da mune" nego da se javno diskutuje i da nadležni organi i institucije na vreme pripreme odgovarajuću strategiju odbrane državnih i nacionalnih interesa (kao što je upozorio ruski premijer Medvedev) u slučaju da se NIS, kao kolateralna meta, nađe na crnoj listi američkih sankcija.
Moguće je i da se ništa od toga ne dogodi.

U tom kontekstu valja spomenuti još jedan primer iz Rusije. Naime, tamošnja Centralna banka u aprilu (odmah posle pogoršavanja sankcija) prodala je pola svog portfelja američkih državnih obveznica u vrednosti od 47,4 milijarde dolara. Kao najverovatniji razlog takve transakcije spominje se izbegavanje mogućeg američkog zamrzavanja trgovanja tim obveznicama u okviru moguće radikalizacije sankcija. Eventualno zamrzavanje imovine ruske Centralne banke (američkih obveznica) od strane SAD bilo bi veliki presedan, sa dalekosežnim negativnim posledicama za globalna finansijska tržišta pa i za same SAD.

Dakle, ovaj scenario nije (ili je malo) verovatan. Ali je – moguć. Ukoliko je moguć, protiv njega se ozbiljna država brani tako što se trudi da predupredi njegove negativne posledice.