DiWagner
SEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz Slovenija
MEDIJI
 
The Economist: Zapadni Balkan u krugu neispunjenih obećanja
Autor/izvor: SEEbiz / Beta
Datum objave: 14.07.2017. - 18:01:00
LONDON - Zapadni Balkan je u neprekidnom krugu neispunjenih obećanja i birokratskog tapkanja u mestu, mada je tim zemljama još 2003. rečeno da im je budućnost u Evropskoj uniji, piše londonski Economist u tekstu posvećenom samitu o Zapadnom Balkanu u Trstu.

List navodi da članice EU, iscrpljene beskrajnim nizovima balkanskih politika i "oprljene" prevremenim prijemom Bugarske i Rumunije 2007, a sada i zbog Brexita, nisu baš rade da dalje šire svoj klub.

Sa druge strane, dodaje Economist, izjava predsednika Evropske komisije 2014. da neće biti proširenja EU za vreme njegovog petogodišnjeg mandata, bila je besmislen gest koji je oslabio snagu balkanskih reformista.

Danas, svega 43 procenata Srba žele da im zemlja udje u EU, dok je 2009. taj procenat bio 68, a posebno protiv su mladi, piše Economist.

Pitajući se šta je pošlo naopako, autor navodi da bi pristupanje EU trebalo da natera korumpirane elite u regionu da dozvole slobodu medija, ojačaju vladavinu zakona i liberalizuju ekonomije i tako smanje svoj patronat i da je malo njih koji žele da naprave takve korake.

List piše da su od svih u regionu samo Srbija i Crna Gora započele pregovore, Albanija se priprema za skorašnji početak, Makedonija je oslabljena sporom sa Grčkom oko imena, a Kosovo nije priznalo još pet članica EU.

Umesto nade, postoji nesigurnost i strah od ponovnog krvoprolića. U 2016. bilo je nekoliko napetih situacija, od političke krize u Makedoniji, potpomognute provokacijama ruskih medija, koja je pretila da preraste u nasilje, do napetosti izmedju Srbije i Kosova koje su užasnule evropske diplomate početkom 2017.

Iako se region smirio (delom pod uticajem američkih diplomata), Nemačka posebno strahuje od novih požara, a Federika Mogerini, šefica za spoljnu politiku i bezbednost EU, punom parom radi na balkanskoj diplomatiji, dodaje Economist.

To znači da radi sa liderima kao što je Aleksandar Vučić, koji Srbiju vodi od 2014, prvo kao premijer pa kao novi predsednik. Vučić, ministar u vreme Slobodana Miloševića, danas sebe prikazuje kao EU reformatora i kredibilnog ekonomskog menadžera. Evropski zvaničnici kažu da nemaju izbora osim da rade s njim.

Angela Merkel se sa Vučićim srela nekoliko nedelja pre predsedničkih izbora u aprilu. To je naljutilo liberalne Srbe koji kažu da Evropljani podržavaju autoritarnog lidera koji koristi antidemokratske mehanizme. Civilno društvo govori o porastu mafijaškog kriminala, urušavanju nezavisnih institucija i kampanjama uznemiravanja u tabloidima pod kontrolom države, piše Economist.Balkanskim zemljama je još 2003. rečeno da im je ubudućnost u EU. Ovih dana, medjutim, nada Srbije, Kosova i četiri zemlje Albanije, Bosne, Makedonije i Crne Gore blede.

Vesela Černeva, programska direktorka za spoljne odnose pri Evropskom savetu, otvoreno kaže: "Oni više ne veruju kad ih lažemo o pristupanju, a mi njima ne verujemo kad nas lažu da su posvećeni EU pravilima", piše Economist.