SEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz Slovenija
BERZA
 
Zašto kompanije odlaze sa Beogradske berze?
Autor/izvor: SEEbiz / Politika.rs
Datum objave: 31.08.2016. - 13:22:52
BEOGRAD - Ovdašnje kompanije počele su da se povlače s Beogradske berze. Kompanija „Imlek" koja je deo holdinga „Moji brendovi", prošle sedmice saopštila je da je prinudnim otkupom akcija sa berze konsolidovala vlasničku strukturu, odnosno stekla stopostotno učešće.

Ovaj njihov potez nije izuzetak, jer je nedavno i „PKB korporacija" prinudnim otkupom stekla potpuno vlasništvo, nakon odluke gradskih vlasti. S obzirom na prilike i na berzi i u privredi uopšte očekuje se da i druge kompanije krenu ovim putem. AIK banka, na primer, koja je takođe sprovela postupak prinudnog otkupa akcija od manjinskih akcionara. Kompanije, inače, imaju po zakonu pravo da sa 90 odsto akcija prinudno otkupe preostale vrednosne papire od malih akcionara.

Zašto kompanije gase svoj berzanski status? Ukratko, to čine zato što im se bitisanje na berzi ne isplati. Imaju samo troškove, a nemaju koristi da emisijom akcija dođu do svežeg kapitala. Nakon silaska sa berze preduzeća prelaze u nižu organizacionu formu poput društva sa ograničenom odgovornošću (DOO).

To što kompanije gase svoj berzanski status nije dobro ni za berzu, a ni za celokupnu ekonomiju, kažu stručnjaci. Kompanijama se nema, kažu, šta zameriti, jer se one ponašaju racionalno. Niko, kažu, ni na Zapadu nije voljan da deli vlasništvo, a pogotovo u našim sadašnjim prilikama kada od toga nemaju koristi, odnosno ne privlače kapital.

Glavni razlog što kompanije nisu zainteresovane za berzansko trgovanje je to što se berza nije oporavila od svetske ekonomske krize 2008. godine. Podsećanja radi maksimalna vrednost berzanskog indeksa iznosila je 3.300 dinara, a sada 620 dinara što je šest puta manje. Do pomenute krizne godine cena akcija je rasla, investitori su bili voljni da ulažu, a onda su se povukli. S druge strane i same kompanije su procenile da emisije akcija neće biti uspešne, pa su odustajale od nepotrebnih troškova. Za razliku od naše svetske berze su se već oporavile od krize, a indeksi su premašili one ranije. To se kod nas nije dogodilo i berza je, kako objašnjavaju stručnjaci, „presečena" u ranoj fazi razvoja, a poverenje u tržište je izgubljeno.

Nenad Gujaničić iz Wisebrokera kaže da se već duži vremenski period kompanije povlače sa Beogradske berze, a to je intenzivirano u proteklih nekoliko godina naročito otkada je prag za prinudan otkup akcija spušten sa 95 na 90 procenata. Po njemu glavni razlozi za ovakvo ponašanje kompanija su to što su one prinudno, po sili zakona, došle na berzansko tržište i nisu uspele da iskoriste njegove prednosti kao što je prikupljanje kapitala. Od berze su ih odvratili i administrativni i drugi troškovi, kao i veći zahtevi za obelodanjivanje informacija.

– Srbija je retka zemlja u tranziciji u kojoj nije zabeležena nijedna inicijalna ponuda akcija, odnosno nijedna kompanija nije prikupila kapital na berzi. Povlačenje emitenata sa Beogradske berze je toliko omasovljeno da je teško navesti neku kompaniju za koju bi se sa sigurnošću moglo reći da će biti na berzi za pet ili deset godina. Ako se pogleda reperna indeksna korpa, Belex15, vidi se da u dosta kompanija većinski vlasnik ima značajno većinsko vlasništvo, te je samim tim blizu istiskivanja manjinskih akcionara. To su, na primer, AIK banka, „Sojaprotein", „Alfa-Plam", „Tehnogas". To pokazuje da berza postaje još marginalnija sa malom šansom da se revitalizuje u budućnosti, navodi Gujaničić.

On dodaje da su najveći prometi na Beogradskoj berzi bili 2007. godine, oko osam miliona evra dnevno, u proseku, dok se sada smatra dobrim trgovačkim danom ako je promet veći od 200.000-300.000 evra. Interesovanje je prilično skromno, iako su naše akcije dosta potcenjene u odnosu na slične u regionu. Glavni razlozi slabog interesovanja su niska likvidnost, jer je teško kupiti veću količinu akcija po postojećim cenama i slabo poštovanje prava manjinskih akcionara, jer su na delu brojne korporativne prevare.

Kompanije izlaskom sa berze smanjuju nepotrebne troškove i pojednostavljuju poslovanje, i ovo je svakako primereno za preduzeća koja nisu velika, kao kompanije koje imaju prihod manji od desetak miliona evra. Kada je reč o većim kompanijama, one takođe napuštanjem berze smanjuju operativne troškove i nemaju više stroge zahteve za objavu informacija (izveštaji, bitni događaji), ali gube mogućnost da emituju akcije i prikupe jeftin kapital. Takođe, kompanije kotirane na berzi imaju i pozitivan povratni efekat na poslovanje jer investitori kontrolišu poslovanje i doprinose efikasnijem upravljanju.

Gujaničić smatra da bez političke podrške i dobre volje izvršne vlasti, tranziciona berza nema nikakve šanse za razvoj. Telekom Srbija je najbolji primer ove teze – kompanija je podelila akcije pre više od četiri godine i još uvek nema naznaka da će biti kotirana na tržištu. Teorijski, moguće je da neka inicijalno privatna kompanija prikupi kapital i tako utre put razvoju berze, ali je ipak realnije da se to desi tako što će neka velika državna kompanija prokrčiti taj put ili ga uopšte neće biti, dodaje on.